^Na vrh

logo

DOSTAVA KRŠTENICA, IZVODA I LIČNIH DOKUMENATA ZA SVE GASTERBAJTERE IZ SRBIJE, KOSOVA, CRNE GORE I MAKEDONIJE KOJI RADE U ZEMLJAMA EU!

Kursna lista

Sportske vesti

Donatori&Partneri




 

Stanovnici neformalnog naselja Grmeč, nadomak Zemuna, poslednjih dana žive u strahu da će ostati bez svojih domova. Njima je opština uručila rešenje koje nalaže da se u roku od jednog dana isele i sami sruše kuće koje su bez građevinskih dozvola sagradili pre 16 godina, kada su se kao izbeglice sa Kosova doselili u Beograd. Pri tome nadležni do sada nisu ponudili nikakvo alternativno rešenje za preseljenje, što je inače poslednjih godina razvijena praksa u slučajevima rešavanja pitanja divljih naselja u glavnom gradu Srbije. Dok pravnici i civilni aktivisti ukazuju na kršenje međunarodnih standarda, meštani apeluju na lokalnu vlast da ima razumevanja za njihovu tešku situaciju.

U naselju Grmeč, smeštenom nekoliko desetina kilometara od centra Beograda, grupa dečaka i devojčica igra se u hladovini među niskim, sazidanim i neomalterisanim kućama, odrasli, mahom muškarci, većaju šta da rade nakon što su prošle sedmice došli ljudi iz opštine Zemun i podelili im rešenja o iseljenju.

“Došli su ovi iz opštine da obeleže svaku kuću, kako i šta imaju, i onda da se to rešenje napravi i da se nama ruši kuća”, kaže Avdija, 51-godišnji žitelj neformalnog naselja.

Pokazuje nam i rešenje koje im je uručila Građevinska inspekcija. Prema tom dokumentu, od njega se traži da u roku od jednog dana o svom trošku ukloni objekte podignute u izbegličkim danima, a u kojima živi šesnaest godina. U suprotnom rušenje će biti prinudno izvršeno.

Avdija je, kao i pedesetak drugih porodica koje ovde stanuju, izbegao sa Kosova ’99. godine. Njegov komšijaSeratim Burgazi ne skriva ogorčenje zbog situacije u kojoj se našao:

“Mi smo izgubili sve što smo imali na Kosovu. Ja sam izgubio svoju rođenu kuću. Imao sam sve u toj kući. Nisam trebao da dođem ovde u Srbiju, brate. Ali, eto ti – dali smo podršku Srbiji, a Srbija neće da nas vidi. Gde će sad da nas baci?”

Pitanje koje postavlja naš sagovornik muči gotovo svakog stanovnika Grmeča. Niko im, kako kažu, nije rekao šta će biti sa njima, ukoliko im kuće koje su sami sagradili budu srušene. Prema nekim indicijama, alternativni smeštaj su kontejneri površine manje od 15 kvadratnih metara. Seratim Burgazi i njegovi susedi kažu da na to ne pristaju.

“Ljudi, ja imam decu, troje bolesne. I šta oni misle sa nama ovde da rade? Ja u kontejner neću da idem. Konzerva me ne zanima. Šta će nam te konzerve, mi nismo ribe”, kategoričan je on.

Iako smo na e-mail Građevinske inspekcije opštine Zemun poslali pitanja u vezi sa ovim slučajem, do zaključenja ovog priloga nismo dobili odgovore.

Problem s naseljem Grmeč nije jedini u Beogradu. Amnesty international je ranije ove godine upozorio da gradska vlast nije učinila dovoljno po pitanju adekvatnog raseljavanja nehigijenskih naselja, čak ni onda kada je to bilo finansirano iz inostranstva.

Komitet pravnika za ljuska prava YUCOM zatražio je da se hitno obustavi iseljenje naselja Grmeč.

“Ovo nisu neke nepremostive prepreke koje bi Grad stavile pred neke teške zadatke, već je to samo jedan zdrav odnos prema onima koji se raseljavaju – razgovor s njima, pojašnjavanje šta znači samo raseljavanje kao i nuđenje određenih rešenja koja moraju biti adekvatna”, objašnjava Milan Antonijevićiz ove organizacije.

U Grmeču zatičemo i civilne aktiviste. Tu su momci iz Regionalnog centra za manjine koji prikupljaju informacije o čitavom slučaju, ali i Adi Sinani iz organizacije Civil rights defenders. On objašnjava da država treba ovaj slučaj da posmatra iz perspektive ljudskih prava.

“Ovde žive i deca, trudnice, žene… To su stanovnici ove zemlje i ako već dolazi do rušenja, dajte da im ponudimo neki alternativni smeštaj”, smatra Sinani.

Meštanin Zenelj Dubovi kaže da nije sporno da su kuće nelegalne i predlaže konkretna rešenja:

“Ovo treba da se ruši, ali dajte vi nama premeštaj, stanove ili privatne kuće. Ako to ne može, ima preko pruge plac. Kupite nam po tri ara placa, mi ćemo sve da gradimo sami. Od države nam ništa ne treba, ni donacije, ništa.”

Živeli su, kaže, i do sada bez pomoći, iako imaju status izbeglica. Tekuće vode u naselju ima, a struje tek povremeno, priča nam Seratim Burgazi.

“Kad kupimo gorivo, imamo struju na agregat. Kad nemamo pare, nemamo ni struju. I tako, guramo taj bedni život.”

Uprkos tome, stanovnici Grmeča s ponosom tvrde da je ovo najčistije neformalno naselje u gradu i dodaju da nemaju problem sa susedima iz okolnih mesta. Kako nam kaže 24-godišnji Emrah Dubović, trude se da nađu posao i žive pošteno.

“Ja radim, bavim se građevinom. Pre godinu dana sam radio u ‘Brzoj pošti’. Inače, imam položeno i B i C kategoriju. Ali, nažalost, sa srednjom školom niko te neće. Većinom smo takvi. Većinom se borimo za život i imamo zajednički cilj da ne ostanemo na ulicama, nego da nešto obezbedimo sebi.”

Ako se opština ogluši o njihove molbe i predloge, meštani najavljuju protest i blokadu autoputa.

http://romaworld.rs/?p=486

 

Urbanizacija preduslov napretka

 

Stereotip o Romima građen je upravo na izgledu romskih naselja, kaže Osman Balić, predsednik Lige Roma. Usvajanje Zakona o legalizaciji romskih naselja omogućilo bi ono što ni jedan od četiri zakona donet od 2000. godine pa do danas nije – sigurnost, bezbednost i poštovanje posebnog načina života pripadnika romske manjine.

 

Da u 120 srpskih gradova i opština postoji 583 romskih naselja, te da se u mnogima od njih živi ispod granice siromaštva, država je praktično saznala tek nedavno, kada je od misije OEBS-a na poklon dobila bazu podataka o o broju romskih naselja, njihovim tačnim lokacijama, broju stanovnika i objekata, strukturi i kvalitetu kuća, stanju infrastrukture koju je uradio GIZ. Ova baza trebalo bi da posluži za buduće investicione planove u poboljšanju uslova života romske populacije u Srbiji.

Opširnije...
Stop mržnji prema Romima!

Govor mržnje postoji u Evropi već duži vremenski period. To je forma diskriminacije koja vodi do agresivnog ponašanja, napada i nasilja. Etničko nasilje je opasna pretnja koja počinje govorom mržnje. Govor mržnje je tek prvi korak, ali se i najlakše zaustavlja! Zaustavimo mržnju odmah! Svaki četvrti Rom je doživeo govor mržnje barem jednom u toku prošle godine, a svaki peti je bio žrtva rasističkog napada. Većina Roma je,u proseku doživela po četiri incidenta takve vrste.

Opširnije...
U Nišu nova radna mesta

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas u fabrici “Džonson elektrik” da će to za par godina biti najveća fabrika u Srbiji i naglasio da je to prva dobra vest za Nišlije posle mnogo godina.

Vučić je nakon potpisivanja memoranduma Vlade Srbije i rukovodstva Dzonson elektrika koji će omogućiti zapošljavanje još 2.400 radnika, istakao da je posebno srećan zbog toga što je ta kompanija izabrala Srbiju i Niš gde će da otvori pogon.

Opširnije...

Radio uživo

Copyright © 2014 RomaWorld